Ćirilica / Latinica

Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet. – Nelson Mandela

O školi

340x176 images skolaCelokupna dosadašnja istraživanja, doduše nepotpuna, pouzdano kazuju da su Goračići dugo vremena bili bez škole i učenih ljudi. Potreba za otvaranjem škole javlja se sredinom 19. veka, kada dragačevski seljaci šalju molbe knezu Milošu i njegovom bratu Jovanu u kojima ih mole za otvaranje škole. Molbu su uputili i ministru prosvete 7. marta 1866. i on je odgovorio već 12. marta. Pouzdano se zna da je prva škola u Goračićima otvorena 1868. godine. Smatra se da je prvi učitelj bio Ljubomir Popović, a njegovi sledbenici su: Ilija Klisarić iz Guberevaca, Ljubomir Adžemović iz Zablaća, Dimitrije Stevanović iz Goračića. Škola je radila samo 12 godina jer je zbog svoje neuređenosti zatvorena 1880. Oni koji su hteli da se školuju putovali su u Guču, Viču, Kaonu, Ježevicu. Školovanje u susednim školama trajalo je trinaest godina. Već tada se počelo misliti na izgradnju nove zgrade, i na inicijativu Tiosava Jakovljevića, dobrovoljnim radom i prilozima građana, završena je školska zgrada 10. novembra 1892. godine.

Nešto više od tri meseca, tačnije 20. februara 1893, došlo je do izbijanja Goračićke bune, pa je ovaj događaj odložio otvaranje škole za godinu dana. Škola je imala ulogu bolnice. Sa nastavom je počela školske 1893/94. godine i pohađalo ju je 80 učenika čija je prosečna starost bila 12 godina.

Ponovni prekid nastave usledio je izbijanjem Prvog svetskog rata, pa Škola nije radila do kraja 1915. Prvi učitelji po završetku Prvog svetskog rata bili su: Vukosava Tanasijević, Marko Dimitrijević, Rajka Plazinić i Živko Terzić.Između dva svetska rata Škola je radila. Od 1928/29. godine Školu pohađa i Dušan Plazinić iz Guberevaca, kasnije učitelj i revolucionar. U periodu od 1933. do 1939. godine, škola nosi naziv Osnovna škola ,,Hajduk Veljko“, a broj učenika je u porastu. Prvih posleratnih godina nastava se odvijala uz nedostatak školskog inventara i prosvetnog kadra, što najbolje ilustruju sledeći podaci: školske 1946/47. u Školi je ostao samo učitelj Milorad Ilić, a Školu je pohađalo 240 učenika. Kada je on otišao u vojsku, u nepodeljenoj školi radila je prekovremeno Zorka Petrović.

Školske 1950/51. godine Škola prerasta u osmoletku i dobija peti razred. I pored opterećenosti i nestručnosti nastavnika za rad u starijim razredima postizani su zapaženi rezultati, posebno u vannastavnim aktivnostima. Kulturno-prosvetno društvo ,,Dušan Plazinić“ priređivalo je priredbe za građanstvo u mestu i u široj okolini. Naročito se isticala dramska sekcija. Zbog nedostatka prostorija i velikog broja učenika, Škola je radila u dve smene. Otvorena je čitaonica sa knjižnicom koja je radila tri puta nedeljno, a bila je smeštena u zadružnoj prostoriji. Zbog nedovoljnog učeničkog prostora, Škola nije bila u mogućnosti da primi sve učenike, iako su bili u obavezi da je pohađaju.

Nastavnički kolektiv borio se za kvalitetniju nastavu u duhu reformisane škole. Formirana je literarna družina ,,Branko Radičević“ i sportske sekcije. Krajem pedesetih ulagani su napori u opremanje radionice za tehničko, dogradnju igrališta za fizičko vaspitanje i razvoj đačke zadruge, koja je osnovana 24.11.1957. pod nazivom ,,Mladi zadrugar“. Veliki broj nastavnika odlazio je iz mesta zbog nerešenog stambenog pitanja, ali je Škola dobijala nagrade i priznanja (npr. za uređenje školskog dvorišta). Školske 1972/73. godine renovirana je zgrada i izvršeno je bolje opremanje Škole. Otvorena je đačka kuhinja, uvedena voda, izgrađen sportski poligon, a u dvorištu je posađeno raznovrsno rastinje.

Novi đački restoran otvoren je školske 1980/81, a 1982/83. godine izvršena su znatna ulaganja u izmenu stolarije, postavljanje lamperije i u prepokrivanje školske zgrade.

U znak sećanja na Dušana Plazinića, otkrivena je njegova bista 16. aprila 1976. godine. Bistu je otkrio njegov drug Milivoje Antonijević, a izradio je vajar Rade Jovančević iz Lučana.

Škola je 17. juna 1978. godine potpisala Povelju bratstva sa Osnovnom školom ,,Bratstvo-jedinstvo“ iz Čačinaca (Hrvatska). Obostrane posete učenika i nastavnika zbratimljenih škola bile su izuzetno značajne za rad Škole. Škola je postizala dobre rezultate, o čemu svedoče mnogobrojna priznanja.

Analizom podataka može se zapaziti da se broj učenika smanjuje. O tome najbolje govori sledeći podatak – školske 1969/70. školu je pohađalo 548 učenika, početkom osamdesetih oko 350, a danas ih ima 125. Uokviru matične škole rade i izdvojena odeljenja u Guberevcima i Dragačici.

Iz ove škole izašle su mnoge uspešne generacije učenika. Trenutno u Školi ima 32 zaposlena. Nastava je uglavnom stručno zastupljena; uče se dva strana jezika, a učenici imaju odlične uslove za savladavanje nastavnih sadržaja. Pred Školom su novi ciljevi i zadaci u skladu sa osavremenjivanjem i praćenjem svih tokova u razvoju školstva.

Izdvojeno odeljenje Guberevci

282x185 images guberevciPo završetku Drugog svetskog rata i u podjeličkom selu Guberevci javlja se potreba za otvaranjem škole.
Do rata, uglavnom muška deca, pohađala su školu u Goračićima, pa su Guberevčani rešili da u svome mestu otvore školu. Dobrovoljnim radom i prilozima meštana počinje pedesetih godina prošloga veka da se gradi škola. Oko pedesetoro dece polazi u školu 1949. godine. Otvorena je privremena škola u jednoj privatnoj kući vlasnice Zorke Ječmenić. Školu su pohađali učenici od prvog do četvrtog razreda. Prva učiteljica bila je Lela Petrović iz Kraljeva. Deca su učila prva slova sedeći na podu, pišući na tablicama legišterom. Škola u privatnoj kući radila je četiri godine. Muškarci, žene i deca ravnopravno su učestvovali u izgradnji školske zgrade. Izgrađene je škola sa dve učionice, holom, kancelarijom i stanom za učitelje. Škola je dobila naziv ,,Jeremija Ječmenić“ po borcu iz ovog sela.
U novoj školi najpre je radila učiteljica Milena Saramandić. Postojala su dva kombinovana odeljenja. Od sedamdesetih godina broj učenika se smanjuje. Škola je 1991. godine postala nepodeljena.
U školi su radili: Zora Protić, Milan Pantelić, Veljo Bogićević, bračni par Dragutin i Milijana Lazović, Živomir i Živka Todosijević. U Guberevce dolaze 1963. godine Mira Pešić i Slavko Ristić i ostaju trideset dve godine. U penziju odlaze 1995. god. i otada radi Svetlana Vujinović.
Školska zgrada nije obnavljana do 1998. god. Tada je obnovljena jedna učionica, a 2000. godine cela školska zgrada je renovirana. Cela školska zgrada je prepokrivena; urađena je fasada, zagrađeno dvorište. U jesen 2009. godine gradi se igralište, što doprinosi uspešnijem izvođenju nastave fizičkog vaspitanja.
Rad škole nije se mogao zamisliti bez pomoćnih radnika: Ivanka Ćendića, Julijane Ćendić, Naste Ćendić, Milke Bezdrob i Radike Ćendić.
U ovoj školi prva slova naučili su mnogi pravnici, veterinari, inženjeri što predstavlja njen ponos.

Izdvojeno odeljenje Dragačica

282x185 images guberevciŠkola je počela sa radom 1947. godine kao nepodeljena četvororazrena osnovna škola. Prvi učitelj bio je Rade Mišić. Krajem godine prekida se rad u školi zbog dogradnje prostora. Školske 1948/49. godine škola ponovo počinje sa radom i u školu dolazi učitelj Boro Stanković. U to vreme školu u Dragačici pohađala su i deca iz okolnih sela jer su u to vreme sve škole bile u izgradnji. Škola od početka rada do sada nije imala prekida u radu, ali od šezdesetih godina zbog smanjenja broja učenika radi kao kombinovano odeljenje. Školske 2015/2016. godine u izdvojenom odeljenju Dragačica školu pohađa 10 učenika i 3 predškolca.

Letopis škole

Pregledajte letopis naše škole po godinama.

Publikacija škole

Pogledajte publikaciju naše škole za tekuću godinu

Časopis "Goračanac"

Prelistajte naš školski časopis "Goračanac" .

Osnovna škola Goračići,32232 Goračići

  • Email: info@skolagoracici.edu.rs
  • Tel:  +381 32 5857 720
  • Tel:  +381 32 5857 326
© Copyright 2012-2019 . Sva prava zadržana Izrada web sajta Impuls Tech

Search