О нашој школи

oskoli

Историја школе

oskoli

Издвојено одељење Губеревци

guberevci

Зауставимо дигитално насиље

Decembar 2012. – U okviru projekta „Zaustavimo digitalno nasilje“, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  i UNICEF, a uz podršku kompanije Telenor, tokom novembra, sproveli su istraživanje o digitalnom nasilju među učenicima osnovnih i srednjih škola. Rezultati ovog  istraživanja, predstavljeni su na četvrtoj godišnjoj konferenciji Mreže škola bez nasilja, održanoj 13. decembra.


Dobijeni rezultati pružaju jasniju sliku o tome kako učenici koriste digitalnu tehnologiju i potencijalnim rizicima kojima su pri tome izloženi, a njegovi rezultati trebalo bi da posluže kao osnov za prevenciju i sistemsko rešavanje zloupotrebe digitalnih medija. Digitalno nasilje podrazumeva sve slučajeve korišćenja elektronskih uređaja (mobilni telefon, računar, kamera...) i interneta kao sredstava za izazivanje straha, vređanje,  ponižavanje i slično. Prijateljska zadirkivanja i prepirke preko telefona ili interneta, kao i nenamerno nanošenje štete i povređivanje nisu uključeni.

U istraživanju je učestvovalo 3784 učenika, 1349 nastavnika i 2031 roditelj, a uzorak je činilo 17 osnovnih i 17 srednjih škola sa teritorije Srbije. Zaključeno je da su učenici, pored brojnih koristi koje su sa sobom doneli moderni informaciono-komunikacioni uređaji, sve više izloženi i rizicima i pretnjama pri njihovoj upotrebi:

  • mobilni telefon poseduje 96% starijih osnovaca i 99% srednjoškolaca, dok računar u svom domu poseduje 95% osnovaca i 97% srednjoškolaca;
  • 90% odsto srednjoškolaca i 80% starijih osnovaca svakodnevno pristupa internetu;
  • u socijalne mreže redovno je uključeno 90% srednjoškolaca i 65% starijih osnovaca;
  • 36% učenika odgovaralo je na poruke nepoznatih osoba koje žele da uspostave kontakt, 58% je na socijalnim mrežema prihvatalo zahteve za „prijateljstvo“ potpuno nepoznatih osoba, a čak 11% dece je bar jednom ili dva puta prihvatalo sastanak sa osobama koje su upoznali preko interneta;
  • 12% je imalo dodira sa nasiljem na internetu, 8% je iskusilo neželjeno snimanje mobilnim telefonom ili kamerom, 7% je dobijalo nasilne SMS poruke, 12% ima iskustva sa nasilnim telefonskim pozivima;
  • 5% osnovaca priznaje da su uznemiravali druge na internetu, 4% je snimalo mobilnim telefonom ili kamerom nekoga ko to ne želi, 2% je slalo neugodne SMS poruke, a 4% je upućivalo neprijatne telefonske pozive;
  • čak 84% učenika bilo je nekada u ulozi pasivnog posmatrača digitalnog nasilja;
  • 52% srednjoškolaca, odnosno 48% osnovaca posećuje sajtove za koje misle da bi im roditelji branili da ih posećuju.

Uloga roditelja u prevenciji ovakvih oblika nasilja je od izuzetnog značaja, ali kako je istraživanje pokazalo, često limitirana, jer 15% roditelja ne koristi računar, niti internet. Skoro svi roditelji smatraju da bi škola trebalo da upozna roditelje sa stepenom prisustva digitalnog nasilja i merama zaštite, ali dve trećine shvata da je škola nemoćna ako izostane uloga roditelja.


U cilju obezbeđivanja sigurne upotrebe telekomunikacija i kreiranja bezbednih usluga za mlade, Telenor je borbu protiv digitalnog nasilja postavio za prioritet. Jedna od takvih usluga jeste
besplatna usluga Kasperski internet softvera sa integrisanom funkcijom roditeljske kontrole koja je dostupna svim Telenor korisnicima postpejd internet paketa, kao i filteri koji ograničavaju pristup internet domenima sa sadržajima seksualne zloupotrebe dece, koje je u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Telenor implementirao 2011. godine.

О школи

oskoli

     Школство у Драгачеву има дугу традицију постојања, ако се узму околности у којима је српски народ битисао и у којима је, додуше касније, српска држава учествовала.

     Већ од 30-тих година 19. века, осећа се потреба за отварањем школа у којима ће деца похађати наставу,а не као до тада, када се учило само по црквама и манастирима. Драгачевски сељаци шаљу молбу кнезу Милошу и његовом брату Јовану у којима их моле за отварање школа, па тако налазимо податак иначе први такве врсте у Драгачеву,к ојим мештани Горачића званично упућују захтев за отварање школе. Тај документ, који носи датум 26-02.1835. године по старом календару,у пућен је преко старешине капетаније Милована Недељковића, кнезу Милошу. У њему се каже да се житељи Горачића обавезују да ће плаћати учитеља и да ће у своју школу примити децу из читавог Драгачева. Из неких разлога није позитивно одговорено на овај захтев, али остаје забележено да су мештани Горачића и тад имали племениту тежњу за отварањем школе.

Школство у Драгачеву има дугу традицију постојања,ако се узму околности у којима је српски народ битисао и у којима је,додуше касније,српска држава учествовала.

Већ од 30-тих година 19.века,осећа се потреба за отварањем школа у којима ће деца похађати наставу,а не као до тада,када се учило само по црквама и манастирима.Драгачевски сељаци шаљу молбу кнезу Милошу и његовом брату Јовану у којима их моле за отварање школа,па тако налазимо податак иначе први такве врсте у Драгачеву,којим мештани Горачића званично упућују захтев за отварање школе.Тај документ,који носи датум 26-02.1835.године по старом календару,упућен је преко старешине капетаније Милована Недељковића,кнезу Милошу.У њему се каже да се житељи Горачића обавезују да ће плаћати учитеља и да ће у своју школу примити децу из читавог Драгачева.Из неких разлога није позитивно одговорено на овај захтев,али остаје забележено да су мештани Горачића и тад имали племениту тежњу за отварањем школе.

- See more at: http://skolagoracici.edu.rs/index.php/o/1-o.html#sthash.U4YOIHLO.dpuf

"ШЕРУЈ ОСМЕХ, ЛАЈКУЈ ЉУБАВ, ХЕЈТУЈ ХЕЈТ"

Четрдесет ученика из пет основних и пет средњих школа из Зрењанина, Београда, Крушевца, Јакова и Љига обележили су 5. фебруар, Дан безбедног интернета дебатом уз гесло "Шеруј осмех, лајкуј љубав, хејтуј хејт". Овај датум обележава се десети, јубиларни пут, а само лане у тој манифестацији је учествовало 99 земаља. Ове године тим поводом промовисан је Центар за безбедни интернет. У разговору који је уприличен уочи овог издања "Просветног прегледа" ђаци су отворили душу, говорили о сопственим и искуствима својих вршњака у дигиталном свету, предлагали решења за смањење ризика на интернету, али добијали и савете о томе како безбедно да користе дигиталне технологије и смање дигитално насиље које има тренд раста не само у свету, већ и код нас.

   Интернет, који постоји више од 20 година, отворио је простор за нову врсту комуникације, али је створио и нову врсту насиља. Жртве су најчешће најмлађи, који интензивно користе интернет и модерне информационе технологије, али не знају како да се заштите од опасности које прете на све стране. Дигитално насиље је емотивно и снажно као и физичко, а последице могу да буду далекосежне и јако их је тешко превазићи-и зато млади треба да буду одговорни и добро промисле пре него што нешто поставе на било коју друштвену мрежу, јер кад то једном ураде, фотографија или неки садржај, коментар, остају ту заувек, предочила је психолог Ана Мирковић, уз препоруку младима да граде поверење у реалном животу и то преносе у виртуелни живот.

   -Формирајте критеријум тако да не може свако на пречац да запоседне ваше срце и вашу машту, пажљиво бирајте пријатеље, јер, баш као и у животу и пријатељи са Фејсбука, могу јако да се повреде. Што сте обазривији, то сте паметнији и мудрији. Шерујте осмехе, а не личне податке о вама. Лајкујте љубав и себе, јер, што себе више волите, имаћете више самопоуздања и лакше ћете препродити кризу. И, свакако, хендлујте хејт, јер мржња много више спутава онога који мрзи, него онога према коме је усмерена-поручила је Ана Мирковић ђацима који су у разговору показали да су свесни опасности које их вребају у витуелном свету, али да не умеју увек да се заштите на прави начин.

   Ови ученици дошли су из школа у којима је реализовано истраживање у оквиру пројекта "Зауставимо дигитално насиље" које су спровели Јединица за превенцију насиља Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Уницеф и Компанија Теленор, с циљем да се предупреди злупотреба дигиталних медија и подигне свест о њиховој улози у савременом животу.

   У тој анкети скоро сваки четврти ученик је изјавио да је доживео узнемиравање и вређање путем телефонских позива и СМС-ом, а сваки пети на социјалним мрежама. Један од 10 ђака казао је да је сниман камером или мобилним телефоном мимо своје воље, а добијени су и искази да 37 одсто ђака одговара на поруке непознатих особа које желе да успоставе контакт са њим, 16 одсто даје личне податке особама које не познаје и никада није срео-а 11 одсто је чак признало да је прихватило састанак са особама које су упознале преко интернета! Истраживање је показало да су у сваком одељењу бар два ученика прихватила сусрет уживо са особом коју су пре тога знали само преко интернета, не знајући покаткад да се ради о одраслој особи.

   У дебати се чуо и пример да се старији мушкарац средњошколки представљао као жена и да је она своју наивност скупо платила-неколико недеља о њој није било ни трага ни гласа!

   Ученици су причали о својим искуствима, али и дали препоруке о томе на који начин се могу смањити ризици на интернету.

   -Једна другарица је на Фејсбуку написала да сам паразит, ментално заостала, да не припадам околини...Било је момената када сам се, прошле године, питала да ли су они можда у праву. Прешла сам у другу школу и уз помоћ пријатеља то сам превазишла-испричала је једна гимназијалка.

   Из ђачких коментара видело се да су свесни да насилник у виртуелном свету може да остане анониман и да чак и неслана шала може да прерасте у екцес који оставља трајне последице. "Један непромишљени коментар на нечију фотографију може да произведе причу и вређање читавих група и да та особа остане етикетирана током целог школовања" рекла је једна ученица.

   Ђаци су, такође, искрено изјављивали да тек када се сами "опеку" и доживе насиље на интернету, схвате све његове размере. Разговарајући међу собом и уз вешту "навигацију" психолога Ане Мирковић, постало им је јасније колико је танана линија између агресора и жртве и да за тили час могу да се преокрену улоге...нарочито на друштвеним мрежама, на које је "прикопчан", енормно велики број људи. Само Фејсбук има преко милијарду корисника.

   Ђаци су разговарали и о лакоћи с којом већина младих публикује своје податке на друштвеним мрежама, што је најуочљивије у некритичком прихватању пријатељстава на Фејсбуку. Истраживања показују да корисници друштвених мрежа радо своје интимне садржаје деле са другима, број телефона, мејл и кућну адресу, податке о деци и блиским пријатељима. Без цензуре и свести да те податке могу добити и они који не би требало. Зато је важно да млади знају како да се заштите, да имају, на пример, пасворд на мобилном телефону-јер, у супротном, ако га изгубе, а у њему се налазе неки садржаји који су део интиме, онда могу постати предмет шеровања и скандала на друштвеним мрежама. Људи воле да виде оно што не би требало, а ако имају мало воајеризма у себи, то може постати проблем. Заштитите ваше мобилне телефоне, унесите шифре. Немојте делити интимне садржаје ни са блиским особама, нека остану само за вас, савет је психолога.

   Ипак, преко 60 одсто људи дели интимне фотографије са својим партнерима на интернету, не мислећи да ће некад доћи до раскида или свађе, а преко 30 посто оних који то раде, после се покају, али касно.

   Има и супротних примера. Једна гимназијалка је посведочила да је имала проблем са фотографијом коју је без њеног знања послала другарици и да ју је то јако повредило.

   -Другарица из одељења је моју фотографију ставила на сајт Вукајлија, што је изазвало лавину негативних реакција у школи и мојој околини. Било ми је јако непријатно у том тренутку, али, имала сам подршку пријатеља и успела сам то да пребродим веома лако-испричала је ова средњошколка.

   Њен друг Борис Лукман мисли да је било битно што су је пријатељи подржали и да би, у противном, све било много горе и непријатније. Подршка породице и пријатеља је битна јер је "јако тешко да се избориш са таквом ситуацијом ако си сам против свих. И ко ће вам, без пријатеља, веровати да нисте такви каквим вас етикетирају?"

   -Најбитније је да се дружите, то је најбоље за заштиту-лајкуј љубав, шеруј осмех-поручио је овај отресити гимназијалац.

   У току дебате приказани су и три филма са конкретним случајевима дигиталног насиља, након чега су ученици упоређивали филмске сцене са искуствима из својих школа и предлагали решења и превентивне мере-као и у свим врстама насиља, и у дигиталном је важно да се смањи број пасивних посматрача, јер је оцењено да је лакше супротставити се насиљу које је видљивије.

   Ова дебата је организована у Експо центру Компаније Теленор и преношена је уживо, преко интернета. Више од 100 ученика из целе Србије (Велика Плана, Чачак, Јагодина, Опово...) слала је своје коментаре и питања.

   Тим пројект "Зауставимо дигитално насиље" је саопштио да ће искористити све предлоге и сугестије у креирању програма обуке ученика, наставника и родитеља, нарочито оних који су укључени у програм "Школа без насиља".

РОДИТЕЉСКИ ГРЕХ

У последње време  све више одраслих има фејсбук профиле, па цела заједница постаје виртуелна заједница. Један средњошколац је изјавио да и његова баба има фејсбук профил, а прича о баби која сурфује интернетом пропраћена је громогласним смехом. У дебати о дигиталном насиљу често су помињани и родитељи-ђаци им озбиљно замерају што не знају шта им раде деца и сматрају да о овој теми треба подједнако да се едукују и родитељи и њихови потомци.

Многи су чак изјавили да је страшно што деца често више верују Фејсбуку него својим родитељима и да је највећа грешка што сасвим млади дечаци и девојчице уопште и имају профил на тој друштвеној мрежи!

ЛИЧНА КАРТА

Музика коју слушате, књиге које читате, филмове које препоручујете, коментаре које остављате на интернет, то је ваша лична карта на друштвеним мрежама и својеврсни психо-тест личности. У свету је сада тренд да се ради анализа личности на основу вашег профила на друштвеним мрежама и учени психолози могу много тога да виде само на основу "скенирања" вашег профила. Размишљајте и о томе, ви креирате слику о себи у јавности, јер ти садржаји говоре о вама, упозорила је психолог Ана Мирковић.

РИЗИК И ЖРТВЕ

Истраживање је показало да 99 одсто средњошколаца и 94 одсто основаца има мобилни телефон, а 97 одсто ученика средњих школа и 95 одсто ђака у осмолеткама-рачунар. Седамдесет један одсто средњошколаца се ризично понаша, јер прихвата фејсбук пријатељства особа које нису лично срели, а стручњаци упозоравају да то повећава вероватноћу да неко постане жртва дигиталног насиља...

Ученици трибине такође мисле да би требало сасећи у корену и олимпијаде типа "ко има више пријатеља на Фејсбуку"-али је један од њих храбро изјавио да има чак 792 имена на списку својих виртуелних пријатеља.

                                            

"ДАНИЦА" је стигла у нашу школу

У организацији Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању, Огранка Вукове задужбине и Школске управе Моравичког округа, у Свечаној сали Скупштине града Чачка одржана је промоција националне читанке "Даница" и њеног додатка, школског забавника "Даница за младе", која излази и самостално. Програм је водила Данијела Микић Ковачевић, просветни саветник Школске управе у Чачку. Главни и одговорни уредник "Данице"  Миодраг Матицки представио је рад Вукове задужбине и одржао предавање "Српска периодика за децу". О раду чачанског огранка Вукове задужбине говорила је Гроздана Комадинић. Директорка Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању у Чачку Горица Станојевић говорила је о професионалном ангажовању Миодрага Матицког. У програму су учествовали и етнолог Милена Стоиљковић, полазници Лингвистичке секције "Чувара Вуковог дела", ученици Основне школе "Свети ђакон Авакум" из Трнаве и полазници Радионице говорне културе "Расковник".
Вукова задужбина  већ петнаест година објављује  „Даницу“,  савремену националну читанку, у духу најбољих традиција  истоименог календара - забавника, који је излазио у Бечу почетком XIX века.
Промоцији су присуствовали представници школа: ученици, директори, наставници и библиотекари, који су за библиотеке својих школа од Регионалног центра добили на дар по један примерак "Данице" као и штампани материјал на основу кога могу у својим школама да организују промоцију ове књиге у оквиру стручног усавршавања у установи. 

Шаховски сабор

   У основној школи "Горачићи", наставник разредне наставе Миленко Плазинић и наставник информатичког образовања Предраг Јаковљевић реализују план рада шаховске секције, заснован на увођењу ученика млађих и старијих разреда у свет шаха, учењу основних шаховских потеза и развоју логичког мишљења. Овај облик слободних активности ученика у овој школи се сматра посебно значајним за афирмацију и стицање самопоуздања ученика, нарочито за оне који не постижу успех у настави, али се исказују на другом пољу.

   Од 2010. године, у Горачићима и Гучи се организује Шаховски сабор, у организацији шаховских клубова "Јелица" Горачићи, "Драгачево" Гуча и "Младост" Лучани, под покровитељством Општине Лучани, а генерални спонзор је Висока школа за пословну економију и предузетништво-Београд. Турнири се одржавају у Музеју трубе у Гучи и порти Храма рођења пресвете Богородице, коју украшава увећан модел шаховске табле са фигурама и седиштима за посматрање мечева. У оквиру сабора се одржава и екипно првенство за ученике основних школа лучанске општине, на коме је екипа Основне школе "Горачићи" прошле године освојила победнички пехар.

 

Шаховски сабор, Горачићи, 2012.


Три пехара за ОШ "Горачићи"
Марко Тодоровић, Владимир Плазинић и Сања Плазинић

 

ШАХОВСКИ ТУРНИР

   Основна школа у Гучи била је домаћин појединачног првенства основних школа лучанске општине у шаху за 2012. годину.

   Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево" из Гуче обезбедио је медаље и пехаре за најбоље и шаховску литературу за остале учеснике.

   У конкуренцији од 26 дечака, победнички пехар освојила је ОШ "Горачићи", а у конкуренцији од осам девојчица победник је ОШ "Котража".

   Један од организатора овог првенства је Небојша Баралић, родом из Гуче. Од 2005. године је међународни шаховски судија. У Заводу за унапређивање васпитања и образовања је саветник за стручно усавршавање и координатор пројекта Шах-изборни предмет. По његовим речима, после више од двадесет година, обнавља се лепа традиција да се ђаци драгачевских школа такмиче у шаху који је изборни предмет у ОШ "Котража" и у Основној школи Гуча, а у осталим школама постоје шаховске секције. Планском акцијом се ради на популарисању шаховске игре, првенствено као васпитног средства.

М.Луковић, "Просветни преглед", 16.децембар 2010.

Водич за основце

vodicd-1

Прочитај још

 

Кликни безбедно

beszbedno-1

Прочитај још

 

Посетиоци

Данас41
Јуче86
Ове недеље577
Овог месеца1343
Укупна посета143480

Ваша адреса 54.226.36.60 Инфо посетиоца Unknown - Unknown недеља, 16 децембар 2018 13:28
Powered by CoalaWeb

Питајте психолога

pitajte

Прочитај још

 

Ђачка страна

djacka

Прочитај још